Doselio se u malo južnobanatsko selo novi žitelj. Po govoru bi veoma uverljivo zamenio Đošu iz poznate tv serije. Verovatno mu nije posebno teško palo prihvatanje lokalnog običaja da se, u letnje vreme, svi koji nisu zauzeti sezonskim radovima, okupe ispred lokalne „biblioteke“ gde se najviše „čita“ zoologija („Lav“ i „Jelen“).

Starosedeoci, naravno, kad god im se ukaže prilika, podvlače kako su oni „prave Lale“! Da ne bi to stalno slušao, novopečeni meštanin, obrati se upravo seoskom šeretu: „Pa šta hoćeš – i ja sam Lala! Živim ovde!“

Ovaj to jedva dočeka i smesta odgovori: «Naravno! Ti jesi Lala ali sa govornom manom!» Čovek bi kršten i bez svete vodice!

Vest o „krštenju“ se brzo pročula i sada, u selu, mnogi ne znaju kako se on stvarno zove, ali svi znaju za „Lalu sa govornom manom“.