Davne 1991. uputio sam uredniku kontakt programa lokalne radiostanice sledeći tekst:

„Poštovani gospodine Pešiću

Prvi slušalac koji se javio u 91. «Vremenskoj prognozi» optužio Vas je da niste rođeni Smederevac. Sledi zaključak da on to jeste, i da je zbog toga nešto izuzetno!

Pošto nisam rođeni Smederevac a ni štošta drugo, razmišljam o tim i takvim Smederevcima. Naročito napominjem, ne o svim, nego baš o takvim Smederevcima. Takva se optužba može često čuti prilikom svakodnevnih razgovora. Pojmovi dobar ili rđav čovek postaju beznačajni u odnosu na «biti Smederevac» ili «ne biti Smederevac».

«Vremenska prognoza» i slične otvorene emisije samo obelodanjuju ovu pojavu poput velikog prozora koji propušta mnogo svetla u prostoriju pa se može videti sve čega u njoj ima. Nisam za navlačenje zavesa! Naprotiv! Samo problem koji se sagleda može i da se reši.

Verujem da većina ostalih Smederevaca to ne smatra vrednim razmišljanja. Ne bi ni bilo da nije u pitanju klica iz koje sutra može da se pojavi «ti nisi Srbin» ili «ti nisi pravoslavac» ili «ti nisi belac». Iskustvo pokazuje da iz malog žira izraste veliki hrast i da sve počinje od, naizgled, sitnice.

Za pomenutog slušaoca «biti Smederevac» očigledno ima rang fakulteta ili magistrature a možda i doktorata nauka! Iz njegovih usta «biti Smederevac» zvuči, odprilike, kao «biti arijevac», «biti naročitog kova» ili nešto slično, već poznato odnekud.

Njemu ne treba ni stručnost ni nauka! Samim tim nije potrebno ni da uradi bilo šta čime bi dokazao svoju veličinu! Štaviše nije potrebno ni da radi uopšte! On je Smederevac po zanimanju! Podrazumeva se da takva osoba može imati samo izuzetne osobine.

Kako su slični postojali i ranije opisani su i u literaturi. Pošto moja malenkost ne bi smela da opisuje takvu ličnost citiraću Lihtenbegov opis iz dela «Veliki duh»:

«On je u sebi sjedinio osobine najvećih ljudi: glavu je držao koso kao Aleksandar; uvek je morao da se čupka po kosi kao Cezar; pio je kafu kao Lajbnic; kada bi se jednom udobno zavalio u svoju naslonjaču zaboravio bi na jelo i piće kao Njutn, bilo je takođe potrebno i buditi ga. Svoju je periku nosio kao dr. Džonson a jedno dugme na pantalonama mu je uvek bilo otkopčano kao u Servantesa.» Kraj citata. Ovako dobrom opisu nikakav komentar nije potreban.

Srdačan pozdrav.“