Poznajem pravog privrednika koji veoma mnogo radi a ipak se nije obogatio! Štaviše, za većinu novokomponovanih, on je neuspešan!

Bavi se tzv. pametnim kućama. Još uvek je to uglavnom daljinsko upravljanje kapijama, garažnim vratima, krovnim prozorima, roletnama i zavesama. Sve ostale mogućnosti kod nas se, nažalost, smatraju luksuzom.

Počeo je sa malo hobi alata koji je (tada!) ukupno bio manje od 100 €. Sada već ima dobar alat ali i dalje svu zaradu ulaže u alat i opremu. O nekom bogaćenju nema ni reči.

Nikada se ne žali na poreze! Žali se jedino na komplikovanu administraciju.

U doba korone, kada su uglavnom otpuštali radnike, on je zaposlio jednog – u svemu po zakonu! (Uredna prijava, socijalno i penzijsko osiguranje!)

Objašnjavao mi je kako obično dolazi do posla.

„Ako prvi stignem kod investitora – posao je moj!

Kada čovek kaže šta želi, ja mu objasnim koje su tehničke mogućnosti i na šta je važno da obrati pažnju, posebno zbog bezbednosti.

Onda kažem: „Uz ispunjavanje svih opisanih uslova, nudim da Vam to uradim sa opremom vrhunskog kvaliteta, po toj i toj ceni. Vi sada razgovarajte sa mojim konkurentima i vidite njihove ponude. Smatrate li da je neko povoljniji – poverite mu posao. Ukoliko se odlučite za moje preduzeće javite se da se dogovorimo.“

Kada poučeni investitor razgovara sa mojim konkurentima, ili uopšte i ne znaju šta je sve neophodno, ili zacepe nenormalnu cenu.

Moj rad mora biti vrhunski a trudim se da i cene budu prihvatljive i, naravno, posao je moj.“

Da je bar većina takvih moglo bi se govoriti o uspešnoj privredi.

Umesto toga imamo sasvim drugu sliku:

„Tranzicija“ nam je donela novokomponovane „privrednike“ – bogataše. Mafijaš sa dobrim političkim vezama kupi postojeće preduzeće, koje još radi, budzašto. Proglasi sebe privrednikom. Zahvaljujući istim političkim vezama dobija krupne poslove koje loše obavlja ali dobro naplati! Posle nekog vremena, a nekada i odmah, radnike otpusti a imovinu preduzeća proda. Obogati se preko noći. I svuda važi kao „uspešan privrednik“!