U malom mestu, sede dvojica u kafanskoj bašti i ćakulaju.
Naiđe auto, zaustavi se i vozač nešto upita na engleskom. Pomenuta dvojica ga pogledaše, pogledaše se i međusobno i slegnuše ramenima pošto nisu razumeli šta čovek pita.
Čovek ponovi pitanje na nemačkom. Opet bledi pogledi i sleganje ramenima.
Nastavio je da pita na ruskom, francuskom i španskom, ali je rezultat uvek bio samo nemi pogled i sleganje ramenima.
Putnik, vidno razočaran, sede u kola i ode dalje.
Jedan od domaćih prokomentarisa: „Eto, govorim oduvek da treba učiti jezike.“
Drugi će na to: „Zašto???
Evo ovaj govori pet jezika – pa šta mu vredi?“

Advertisements