Skorenovac je selo na jugu Banata, nedaleko od Dunava. 2002. je, prema popisu, imao oko 2000 stanovnika.
Kulič je selo na drugoj obali Dunava. Iste, 2002. imao je nešto više od 200 stanovnika. Mislim da je najmanje selo u okolini Smedereva.
Vazdušna udaljenost ova dva naselja je oko osam kilometara.
Pre Drugog svetskog rata se malo putovalo, mnogi, osim kada bi išli u vojsku, nikada nisu napuštali granice svog atara.
U selima su se večeri provodile uz petrolejku a često i uz improvizovano kandilo. Pričale su se priče, vodile rasprave a i „trgla“ poneka.
Skorenovac, naravno, nije bio nikakav izuzetak.
Rasprave koje su se vodile, još potpomognute „vatrenom vodom“, znale su da budu i prilično žustre. Kada bi ponestali dokazi, prelazilo se na omalovažavanje i(li) vređanje sagovornika. (Isto kao i danas!)
Opis ovog događaja sam, kao dete, u Skorenovcu čuo više puta.
Prilikom rasprave, pošto više nije znao kako da ubedi sagovornika da je u pravu, jedan od učesnika izbaci „najteži argument“:
„Ma šta se uopšte raspravljam s tobom? Ja sam za tebe svetski čovek!
Bio sam čak i u Kuliču!“

Iako nam učesnici nisu bili rođaci, u našoj se kući, za slične likove često koristio izraz: „Bio je čak i u Kuliču!“

Advertisements