Rada72 piše: „Čitam sada tekst u „Večernjim Novostima“ o tome kako je sve više samaca. Kako smo postali probirljivi, imamo previše zahteva, i žene i muškarci.“
Da, jesmo probirljivi ali se ne bih složio da smo postali!
Pogledajmo malo istoriju.
Ne tako davno mladenci, budući bračni par „dok nas smrt ne rastavi“, ne samo što nisu ništa odlučivali, nego se često nisu ni poznavali, sve do stupanja u brak!
Brak nije bio emocionalna nego, pre i iznad svega, ekonomska zajednica. Pojedinac naprosto nije mogao da obavi sve poslove neophodne za preživljavanje. U većoj su se grupi poslovi delili i efikasnije obavljali.
Ako su jedna ili dve osobe spremale obroke za 30 i više ukućana, svi su ostali mogli da se posvete drugim poslovima, najčešće zemljoradnji.
Osim toga trebalo je rađati decu – opet zbog ekonomskih razloga: deca su bila radna snaga!
U brak su stupala, po današnjim merilima, deca.
Onda se, pored crkve, umešala i država svojim zakonima. Zakon po svojoj prirodi ne (može da) reguliše osećanja. Reguliše, samo i jedino, ekonomske odnose. Ta je regulacija nastala u neko drugo vreme, kada je žena zavisila od muža, ali se u praksi zadržala do danas. Prema tome „zakonski regulisan brak“ je ekonomski odnos!
Takav, ekonomski brak, izumire. Sve je više parova koji su u zakonski „neregulisanom“ braku. Pokazalo se da su te veze čvršće i dugotrajnije nego „zakonom regulisane“.
Jesmo (opet napominjem, oba pola) probirljivi, ali nismo to postali!
Sada je opstanak, ekonomski, moguć i pojedincu. Sve što se mora uraditi mnogo je lakše. Ne moram sve da proizvedem nego jednostavno kupim.
Ili će neko naći sebi odgovarajući par ili će živeti sam. Niko ne mora da trpi nekoga uza se – što znači da može da bira!
Ne maštam ni o kakvoj lepotici ili zvezdi. Maštam o ženi sa duhom (duh će je činiti mladom i kada lice bude prepuno bora!) i, da parafraziram Radu72, „dovoljno je da razume moje bubice i da ja razumem njene.“
Veze i brak su opterećeni mnogobrojnim predrasudama. Jedna je od njih upravo „dok nas smrt ne rastavi“. Lepo je ako veza toliko traje. Ako ne potraje treba li je (i zakonskom) silom održavati?
Bila bi veoma zanimljiva anketa: „Kakvu biste vezu radije izabrali:
1. neopisivo lepu ali vremenski ograničenu,
2. prosečnu ili lošu „dok vas smrt ne rastavi?“
Odgovorite sami sebi ali najpre razmislite malo!

Advertisements