Odrastao sam u selu na obali Dunava. Selo je bilo (i ostalo) siromašno. Mnogi su živeli od ribarenja. Dunavski zaliv koji smo zvali Dunavac bio je pun čamaca. Bili su klasični drveni čamci, često bi ribari ostavili i vesla u njima.
Kao osnovac odlazio sam sa drugarima, ili sam, na Dunavac. Našli bismo neki čamac, provozali se malo i vratili ga. Mislim da se vlasnici nisu ljutili jer je izabrani čamac ponekad bio pun vode koju bismo mi, naravno, izbacili. Znalo je da bude slično ovome:

Vanbrodski motor je u to vreme bio nepoznat – bar kod nas. Poneki je čamac imao zavozna vesla a poneki samo krmicu.

Zajedno sa ostalima, naučio sam da veslam.

Preselili smo se u grad a posle mnogo godina bio sam student. Odemo na kupanje moj (budući) kum, njegova devojka i njena sestra. Budući tast mog kuma imao je čamac sa motorom. Dozvole za vožnju motornog čamca još nisu postojale.
Tada smo se pomenuta sestra i ja provozali rekom. Upravljao sam, naravno, ja, iako nikada ranije nisam vozio motorni čamac.

Mnogo kasnije, kada sam već bio zaposlen u Smederevu, uvedene su dozvole za koje je trebalo polagati ispit. Moj tadašnji saradnik (pok.) Šilja imao je čamac i hteo da polaže, pa pozva da se prijavim i polažem i ja.
Prijavimo se nas nekolicina iz preduzeća. Tada je postojala jedna knjižica sa pravilima plovidbe koju je trebalo izučiti. Teorija je obuhvatala vožnju na moru, vožnju na reci i prvu pomoć. Polagalo se usmeno.
Ko sve prođe ide na vožnju motornim čamcem. Čamac pripada kapetaniji.
Za razliku od prvih vozačkih ispita za kola, ovo je bilo zaista lako. Većina je položila teoriju.
Čekajući da se i ostali izređaju, mi što smo prošli teoriju, grupisali smo se i razgovarali. Jedan od kandidata objasni da će na pramcu biti ispitivač, a pored njega još šest kandidata. Ko bude na krmi, prvi počinje da vozi pa se onda svi pomalo smenjuju.
Skrenuo je pažnju da ko bude na krmi, nipošto ne pali odmah motor nego da prvo krmicom malo izvesla, da se ne bi trava zaplela u propeler. Isto tako, ko bude poslednji, da malo ranije ugasi motor i pristane koristeći krmicu.
Motor ne pokretati desnom rukom, nego obavezno levom, preko desne, tako da je ručica upravljača uvek u desnoj ruci kandidata.
Javi se jedan Zemunac i požali da ima i čamac i motor ali uopšte nema vesla, niti je kada uhvatio veslo u ruke! Odvratih, da se bojim kako ću upravljati motorom jer sam vozio jedan jedini put u životu, a što se tiče vesla – mogu da preveslam Dunav. Zemunac predloži da ja uđem poslednji, tako da meni zapadne krmica na polasku.
Tako i uradismo kasnije.
Kada smo se svi smestili u čamac dohvatih krmicu i zaveslah.
Videvši kako veslam, ispitivač sa najvećim zaprepašćenjem uzviknu: „Pa Vi znate da veslate!!!“
Rekao bih da se njegov glas jedva čuo ali se zaprepašćenje moglo primetiti i sa druge obale! (Tu je Dunav širok oko 1700 m.)
Pade mi kamen sa srca i sasvim iskreno ispričah da me vesla ne plaše ali me brine motor. On me uteši da ne brinem jer je motor jako dobar i da s njim neću imati problema. Dodade da je jako važno znati veslati, jer se motor uvek može pokvariti a onda je veslo spas.
Iako još nisam ni pokrenuo motor, znao sam da sam položio!

P.S. Molim one koji znaju kako da u blog ubacim mp3 melodiju koja bi krenula kada se otvori ovaj naslov da mi to objasne. Pokušao sam koristeći objašnjenja sa Krstarice ali nisam uspeo.

Advertisements