Upravo sam čuo ovu istinitu priču. Jako mi se dopala.
Deda Žika je bio udovac. Imao je odraslu decu i unuke. Živeo je sam.
Upoznao se sa baba Julom i uzeli su se. Međusobno su se veoma lepo slagali. Njihov je zajednički život potrajao a onda je deda Žika otišao „Bogu na istinu“.
Okolina se pitala šta će sada biti sa baba Julom jer je Žikinoj deci bila samo maćeha a (izgleda da) svoju decu nije imala.
Žikina deca su odmah i bez razmišljanja razrešila sve: baba Jula ostaje tu – kao da je njihova prava majka!
Poživela je tako baba Jula godinama okružena pažnjom i brigom Žikine, ona bi verovatno rekla, samim tim i njene dece!

Pričali smo malo o tom događaju. U tom pričanju se nismo složili šta je osnovno za tako lep kraj.
Lično mislim da je osnovno što su se baba i deda lepo slagali. Sve je kasnije moglo da proistekne, i proisteklo je, iz te sloge.
U svim drugim varijantama kraj bi bio drukčiji!

Advertisements