Pradeda bio najbogatiji u (malom!) Selu. Deda je poginuo u Prvom svetskom ratu, tata je rođen posle dedine pogibije, a njegova deca nisu imala neku korist od bogatstva. Nije to tema priče – samo okvir. Vreme dešavanja je verovatno oko 1910. ili nešto malo ranije.
Više nisam siguran koliko je pradeda imao dece – 14. ili 17. Znam da je u susednoj kući bio onaj drugi broj pa su dve susedne kuće imale ukupno 31 dete. „Samo“ jedan školski razred.
U to su se vreme kućne potrepštine – naročito za decu – kupovale jednom godišnje: ujesen kada se proda letina. Odeću i obuću je obično dobijalo samo najstarije dete a ostala su nasleđivala od starijih.
Neobično za tadašnje prilike, pradeda je svake jeseni kupovao sve, svoj deci, bez ikakve razlike. Kupovina je ujedno bila i izlet ili ekskurzija jer su svi išli u Grad.
Događaj je započeo kada je pradeda sa decom pošao u Grad. Naravno, zapregom. „Pater familias“ upravlja zapregom a buljuku dece iza njega, posle nekog vremena postaje dosadno. Da li su se deca koškala ili izvodila „besne gliste“ – tek jedno dete ispade iz kola!
Deca kao deca – što iz neodgovornosti, što iz straha, ne prijavljuju ocu da je jedno ispalo. Srećom desilo se to u blizini Sela.
Izgubljeno dete dohvati put i vrati se kući.
Stigavši u grad deda zapuca sa decom iz jedne prodavnice u drugu i ponovi ih sve.
Nije ni primetio da jedno nedostaje!
Smatrajući da je uspešno završio posao pokupi decu i vrati se kući u Selo.
Prababa ga jedva dočeka da bi osula paljbu na njega – pogotovu kada je saznala da on nije ni primetio šta se desilo.
Izdržavši paljbu, deda uze ono jedno dete, strpa ga u zapregu, ode s njim u Grad i ponovi ga kao i ostale.

Napomena: ovo je već bilo na sajtu koji je ugašen. Ne bih voleo da se izgubi pa sam objavio ponovo. Izvinjavam se onima koji su već čitali.

Advertisements