Pijanica uvek ima razlog da se napije. Ako je tužan – napije se, ako je veseo – napije se, ako je ljut – napije se, ako mu se rodi dete – napije se, ako mu umre neko – napije se… Što god da se desi – napije se! Alkohol mu je važniji od svega: porodice, prijatelja, pa čak i života.
Na neki način alkohol se uvukao u svakodnevni život čak i onima koji ga ne bi ni omirisali a kamoli pili.
Gotovo redovno, u raznim prilikama, gost bude ponuđen alkoholnim pićem a od njega se očekuje da ga popije „jer je takav običaj“! Naravno, sam običaj niko ne zna da objasni a još manje da opravda. Štaviše pitanje je koliko bilo koji običaj ima smisla jer se menja ne samo od sela do sela, nego i od kuće do kuće.
Imam utisak da su i sami alkoholičari na neki način svesni da piti nije prednost niti je za pohvalu. Ako neko ne pije navale na njega ne zbog običaja, nego zato da bi sebi samima mogli reći: „Eto, nije on ništa bolji od mene.“
Nekako spadam među najgore: ne samo što ne pijem alkoholna pića nego čak ni većinu sokova! Bilo bi veoma blizu istine ako bih rekao da pijem samo vodu. (Gaziranu.)
Zašto?
Zato što mi gazirana voda prija! Sve ostalo (osim dve – tri vrste sokova, takođe gaziranih) ne pijem jer mi ne prija. Da li je to teško shvatiti?
Najgore je kada se na skupu nađe alkoholisani gost koji insistira da popijem piće po njegovom izboru „jer je takav običaj“.
Ne želim da kvarim opšte raspoloženje ali kada već nema drugog spasa kažem da o običaju odlučuje domaćin. Prema tome, ako domaćin kaže da treba da popijem to piće popiću ga. Gnjavator pozove domaćina. Domaćin, idući linijom manjeg otpora, može da ga podrži, jer i sam želi da ga skine s vrata. Prihvatam, naravno, pod uslovom da pre pića održim govor kako to i dolikuje.
Govor izgleda ovako:
„Došao sam na ovu (pro)slavu jer poznajem kuću i ukućane i sve ih poštujem. Verujem da oni to znaju jer me inače ne bi ni zvali.
Naravno, očekivao sam da i oni mene poštuju u istoj meri ili na isti način.
To, između ostalog, znači da ne zahtevaju od mene nešto što se protivi mojim načelima ili možda i mom zdravstvenom stanju.
Razumeo bih da treba da učinim nešto što mi je neprijatno kada bi bilo kome ta moja neprijatnost koristila. Koliko me pamet služi, ma koliko i ma šta da popijem nikome to neće stvarno koristiti ni na koji način. Meni će štetiti jer mi to piće ne prija. Dakle, jedini rezultat toga može biti samo šteta. Pored toga osećaću se i poniženim jer ko god me bar malo poštuje neće zahtevati da uradim ovako nešto.
Ako već u ovoj kući ne uživam poštovanje, za mene postoji samo jedan pravac – kroz izlazna vrata, za svagda!
Dakle, domaćine, da li zaista moram, zbog nekog nejasnog običaja, da popijem ovo piće?“

Advertisements