Profesionalna vožnja je danas dosta lagodan posao: kamioni su udobni, obavezno imaju radio, često i klima uređaje i druge pogodnosti. Nekada se o svemu tome moglo samo sanjati a vožnja se, sa današnjeg gledišta, gotovo nije razlikovala od guranja kamiona koji su uza sve druge nedostatke bili još i bučni kao avioni.
Vozač jednog takvog kamiona dobio je zadatak da prejezdi celu vojvođansku ravnicu, sa njenog juga na sever, isporuči robu i vrati se. Uspešno je odneo i predao robu, okrenuo kamion i pošao kući. Već mu je bio „pun ku…fer“ svega i jedva je čekao da završi vožnju i izađe iz kabine.
Još je bio na severu Ravnice, negde između Sombora i Subotice, kada ugleda biciklistu. Brzo je shvatio da biciklista nije baš „čist“ jer je isuviše „šarao“ putem. Usporio je i to se pokazalo kao veoma pametno jer se biciklista u jednom trenutku preturi i pade na put. Da je kamion bio bliže pao bi tačno pod točkove.
Kamion se zaustavi i vozač priđe biciklisti. Imao je utisak da prilazi neispranom vinskom buretu jer se smrad alkohola osećao nadaleko. Bilo je očigledno da je čovek „mrtav“ pijan!
Zgrabi bicikl i baci ga u kamion a zatim podiže biciklistu i ubaci ga u kabinu.
Uključi grejanje i pijanac zaspa snom pravednika!
Vozač je pokrenuo kamion bogoradeći: „Pijanduro jedna, da me, ni krivog ni dužnog, pošalješ u zatvor umesto da odem kući svojima!?“
Hrkanje pijanca je nadjačavalo buku kamionskog motora. Niti je čuo kako vozač bogoradi niti mu je to smetalo.
Zahvaljujući nevidljivim čarima Ravnice, kojih često ni njeni stanovnici nisu svesni, a delimično i zato što nije imao sagovornika, uskoro se i vozač umiri i prestade da govori „u prazno“.
Jezdiše tako vojvođanskom ravnicom neko vreme dok ne stigoše do saobraćajnog znaka koji je označavao ulaz u grad i saopštavao ime grada. Kamion opet stade, vozač izađe i uredno nasloni bicikl na znak. Zatim izvede još uvek mamurnog i uspavanog biciklistu pa i njega nasloni na znak. Reče mu umesto oproštaja: „Ti si druže, stigao!“
Sede u kamion i ode.
Na saobraćajnom znaku je uredno, krupnim slovima bio ispisan naziv grada: „PANČEVO“.

P.S. Priča je istinita!

Advertisements