Šta znači ovo pitanje?

Treba li upitani da počne da nabraja sve što mu se izdešavalo a naročito tegobe i teškoće koje ga snalaze? Da kuka kako mu je teško, jedva preživljava, žali se na sve svakoga?

Preselio sam se pre više decenija. Novi susedi, po običaju različiti. Jedan je bio nekako pristupačniji. Počelo je uobičajenim: „Dobar dan!“, zatim je bilo: „Zdravo!“ i najzad: „Zdravo, kako si?“

Sretnemo se i na moje „Zdravo, kako si?“ poče: „Znaš, teško je, skupoća, …“ Prekidoh ga: „To nikada ne smeš da kažeš!“

Čovek se odjednom ukoči i uozbilji! Upita: „Zašto?“

Bilo je to vreme kada su mnogi zazirali od skrivenih doušnika vlasti koja je znala itekako da se sveti onima koji bi se usudili da ustvrde kako nam ne teku med i mleko. Verovatno je očekivao odgovor vezan za državu i politiku.

Odgovorih: „Što god da kažeš, tvoje se stanje nimalo ne menja. Ako kažeš da si loše, prijatelje ražalostiš a neprijatelje obraduješ! Ako pak kažeš da ti je dobro, opet se ništa ne menja ali se prijatelji obraduju a neprijatelji pucaju od muke!“

Od tada kad bismo se sreli, već bi izdaleka, pre bilo kakvog pozdrava, povikao: „Odlično!“

Advertisements