Mnogo je priča koje tvrde kako naši stručnjaci izuzetno dobri i traženi svuda.

Kao i obično, i ovde postoje neke ograde. Zato priča ponekad ispadne nekako drukčija.

Imam utisak da, čak i kada nešto „zaškripi“, ustvari nije reč o nestručnosti nego o lošoj komunikaciji! Naš je narod, objektivno, tehnički nedovoljno obrazovan pa često ne zna da postavi prave zahteve. Zato sve prepušta onima koji treba da im završe posao – računajući „to tako mora“.

Tačno određenom i preciziranom se zahtevu često ne udovolji, ne zbog neznanja ili nestručnosti, nego zato što izvođač i ne sasluša šta se od njega traži računajući da on to „već zna“! Zato daje sasvim drukčiju ponudu od tražene i, na neki način, sreća je ako se to uoči na vreme – bez obzira što se posao onda obično i ne zaključi.

Upravo zahvaljujući takvom ponašanju naše konkurencije (govorim u množini jer nisam radio sam!) dobili smo jedan baš jako zanimljiv, iako u suštini veoma jednostavan posao.

U pitanju je veći broj podzemnih garaža na čijem je zajedničkom ulazu kapija.

Zahtev je bio sledeći: otvaranje zajedničke kapije spolja daljinskim upravljačem, uz istovremeno uključenje svetla. Kapija se sama zatvara a svetlo se posle određenog vremena samo gasi. Po potrebi se može ponovo uključiti daljinskim upravljačem ili ručno. Ukoliko se uključi ručno mora se ručno i isključiti.

Kapija se mora otvarati i zatvarati bez obzira da li u električnoj mreži ima ili nema struje!

Za izlazak nije potrebno ništa: čim se neko približi izlazu, kapija se automatski otvara, propušta izlaz i zatvara se.

Radili smo po najvećoj hladnoći (pre više od godinu dana) ali je posao urađen baš tako kako je traženo!

Naručilac je zadovoljan a zadovoljni smo i mi što smo radili! Lepo je videti da sistem radi kako treba!

Glavna je stvar bila pažljivo saslušati naručioca – sve je ostalo bilo lako!

Advertisements