Mali rečnik stranih izraza, a i domaćih! :)

Sa fb profila Dragane Ilić Đorđević:

POVERENJE – kad sa službenog puta, nenajavljen dođeš ženi kući
MORTADELA – elegantno popunjena dama u previše uskim mrežastim čarapama
DUHOVNO UZDIGNUT – stadijum alkosa u kojem se svi koji prođu pored njega krste
SURČINSKA MAFIJA – taksisti na beogradskom aerodromu.
KRALJ – nekrunisana budala. „Koji si ti kralj – ja ne mogu da verujem“
KAD MAGARCI UTIHNU – ekranizacija predizborne tišine.
ĐAKUZI – sprava koja se najbolje prodaje onima koji su odrasli uz poljski klozet.
PRAVDA – odluka u tvoju korist.
OPŠTINA – Ustanova u kojoj ste uvek na pogrešnom šalteru
NOSAČI ZVUKA – fizički radnici kojima na poslu selidbe uvale da nose neki težak i kabast muzički instrument
PRODAJA FLAŠIRANE VODE – tehnološki usavršena prodaja magle menjanjem agregatnog stanja iste.
SVE NAJ, NAJ – fraza koja se sve češće koristi u raznoraznim prilikama, za rođendane, Nove godine, pa čak i Bozić, i uopšte kada se god nekom nešto čestita… to je kada nam čestitaju drugari koji kada dođe do toga da nam nešto konkretno kažu ili požele, skontaju da nas ne poznaju dovoljno… pa se sve jednostavno sažme u naj-naj.
PLAVA KRV – pokazatelj visokog društvenog statusa žena koje snimaju reklame za uloške
NEPOŠTEN PRONALAZAČ – za razliku od poštenog, ovom pronalazaču uvek sledi nagrada.
FAKS MAŠINA – student koji sve ispite položi u roku.
13. PLATA – plata koju dobiješ posle 20 meseci rada kod privatnika.
USTOLIČITI – udariti nekoga stolicom. „Jel se sećaš kad je Krstić ustoličio Burusisa?“
„OJAČAO SI K’O DINAR“ – pošalica na račun nečije nejakosti.
APSOLVENT – osoba koja bez otvaranja indexa pronalazi svoj među stotinu drugih.
STAVLJANJE NOVCA U INDEKS – običaj koji je skroz promenio svoju namenu. nekada se studentu stavljala kinta kada položi ispit a danas student stavlja kintu u indeks da bi položio ispit.
DŽENTLMENSKI AUTO – obično stariji domaći automobil čija vrata sa suvozačeve strane ne mogu da se otvore iznutra.
SO – najčešći plod mora na srpskim trpezama.
MEDICINSKI FENOMEN – pacijent koji ne zna da treba da ponese poklon doktoru.
AMERIČKI SAN – pojava da ljudi po ceo dan rade da bi otplatili ogromnu kuću koju koriste samo da bi prespavali u njoj.
SUVI VRAT – damski stil kupanja u moru gdje ništa iznad ramena ne sme biti u vodi, da se frizura slučajno ne bi pokvarila.
VOJISLAV ŠEŠELJ – začetnik današnjega „fejs“ jezika. „Vovim te, bve!“
LEGURA – dete dvoje metalaca
ŽENA – osoba koja hoće da je muva muškarac sa stavom, a da bude u vezi sa muškarcem koji lako te stavove prilagođava njoj.
BIOLOŠKI SAT – kada on pokaže ponoć, princeza se pretvara u bundevu.

AKO JE OVO BILO PREVISE, ONDA SE IZVINJAVAM SVIMA KOJI SU PROČITALI DO KRAJA, I SVE ČESTITKE ZA ISTRAJNOST U ISTOM

 

Advertisements

Tehnička unapređenja u svakodnevnom životu

U svim oblastima ljudskog delovanja, novine se često primenjuju sa znatnim zakašnjenjem, iz raznih razloga.
Neki misle da su novotarije skupe.
Drugi se pravdaju rečima: „Ni moj deda to nije imao pa je poživeo.“ Ne zaslužuju komentar!
Treći naprosto i ne znaju da postoji nešto što bi moglo da im olakša život ili ga učini bezbednijim. Isti mediji koji su nepoznatoj pevačici posvetili preko 10 000 (deset hiljada!!!) naslova, ne smatraju potrebnim da napišu ma i jednu reč o nečem korisnom.
Već su se svi uverili da je štednja energije neophodna. Smišljene su „pametne kuće“ u kojima je potrošnja energije minimalna – bilo da je u pitanju grejanje ili hlađenje.
Starije zgrade nisu dovoljno toplotno izolovane pa se često radi dodatna izolacija. Pri tome se gubi iz vida da su prozori, čak ako su i novi, slabljenje izolacije. Smišljena je spoljna zaštita slična opšte poznatim „venecijanerima“, tzv. solomatici i brisoleji. U suštini su jedno te isto, samo su brisoleji nežniji i moraju se skupiti (isto kao venecijaneri) kada duva vetar jer bi mogao da ih deformiše ili otkine. Solomatici su grublji, mogu odoleti vetru pa skupljanje nije ni predviđeno. Na neki način su nova verzija klasičnih žaluzina. Pomenute zaštite podrazumevaju električni pogon sa daljinskom komandom.
Uraditi dodatnu spoljnu izolaciju (kao na zgradi Opštine Smederevo) a ne predvideti bilo koju od tih zaštita na prozorima, svodi se na „Džaba ste krečili!“
Klasične roletne su morale biti uz same prozore zbog traka („gurtni“) kojima su se namotavale. Svi koji ih imaju znaju koliko hladnog vazduha tu zna da uđe u prostoriju. Sada su sistemi za daljinsko upravljanje dovoljno jeftini (60 – 80 € po roletni), da se na „gurtne“ može slobodno zaboraviti. Samim tim, roletna više ne mora da naleže na prozor, naprotiv, treba da bude odmaknuta i da naleže na spoljni zid, što dalje od prozora. (Rastojanje može biti i preko 30 cm.) Dobija se vazdušni prostor koji je dodatna toplotna izolacija kada su roletne spuštene.
Daljinsko upravljanje kapijama i garažnim vratima se još uvek gleda sa stanovišta komfora i tretira kao luksuz. Komfor je tu najmanje bitan. Pravi razlog je bezbednost. Mnogo je bezbednije otvoriti kapiju ili garažu ne izlazeći iz kola, naročito u uzanim ulicama kojima gradovi obiluju.
Šta reći kada se iz daljine vidi da je kapija od kovanog gvožđa, i veoma skupa, ali se otvara ručno? Da je sistem za daljinsku komandu (oko 600 €) skup? Ili je u pitanju ipak nešto drugo? Garažna vrata sa daljinskim upravljanjem, zajedno sa ugradnjom, su reda 1000 do 1500 €. Da li su ručna (istih osobina zaptivanja i toplotne izolacije!) primetno jeftinija? Ne bih rekao!
Unutrašnje su instalacije tek posebna priča.
Verujem da niko ne može da se pohvali da nikada nije zaboravio upaljeno svetlo u kupatilu koje nema prozor. Danas se tome lako stane na put. Umesto klasičnog prekidača ugradi se prekidač sa ultrazvučnim senzorom. Dok se u kupatilu neko kreće svetlo je upaljeno. Kada više nema nikoga, svetlo se gasi. Takav prekidač je oko 6 – 7 €. Ne bih to nazvao skupim. Za kupatila bez prozora preporučujem i tzv. antipanik svetlo. Uključuje se kada nestane struje. (Manje od 10 €.) Svetlo je sasvim dovoljno da neko ko se tuširao, vidi gde je peškir i ostalo što mu treba kada izađe ispod tuša.
Postoje i sijalice sa ugrađenim senzorom. (Za kupatila ih ne preporučujem jer prekidač treba da uključuje i ventilator.) I njihova cena ne prelazi 8 €. Mnogo su bolje rešenje za osvetljavanje stepeništa i hodnika od klasičnih stepenišnih automata. Ove su sijalice izuzetno dugotrajne a istovremeno troše mnogo manje struje, čak manje i od tzv. štedljivih (fluorescentnih).
Očigledno je, da je moguće svaku kuću učiniti bar malo „pametnom“ uz minimalna ulaganja koja se veoma brzo vraćaju.
Samo treba znati!

Solomatik (sa sajta http://girsberger-storen.ch/wetterschutz/fileadmin/_processed_/csm_Solomatic_II_00_zoom_a1ebbf41f2.jpg)

Brisolej (sa sajta http://www.delux.ba/images/gallery/zaluzine_v/zaluzine%20vanjske39.jpg)

Pošto osmeh?

Slatko sam se nasmejao Jasninom blogu:

Jasna

Izbrojah te dve autobuske stanice, stanem sa strane u osmatračku pozituru – ne vidim ni belu kuću, ni bilo kakvu oznaku da igde u okolini postoji pošta. Kao za pakost, u to prohladno prepodne, nigde žive duše, nemam koga da pitam. Izađem iz auta, uputim se preko puta u vulkanizersku radnju da pitam gde je ta bela kuća u kojoj se sadrži pošta.

Ljubazan majstor, zamazan od glave do pete, smeje se naglas i kaže:

– Evo, tu odma’ iza moje radnje.

Uočljivo, nema šta.

b Preuzeto sa Interneta.

Pod, do kraja nerazjašnjenim okolnostima, izgubim ličnu kartu i krenem u proceduru pribavljanja nove.

Naravno, prva destinacija – šalteruše u prvoj ispostavi MUP.

Uzmem potrebne obrasce, napišem izjavu, više u pretpostavkama, kako sam, gde, na koji način i kada izgubila taj dokument, dobijem usput uputstvo da idem u poštu koja je „dve autobuske stanice odavde, pa levo, uzbrdo, u jednoj beloj kući.“…

View original post 831 more words

Reči i dela …

Pita momak devojku: „Jesi li rekla tvojima da hoćemo da se uzmemo?“
– Jesam.
– I šta su rekli?
– Tata nije rekao ništa.
– A mama?
– Mama čeka da se tata izjasni, pa da bude protiv!

Dok sam radio, sami smo morali da nalazimo neka tehnička rešenja. Imali smo već poznatu grupu „mudraca“ koji bi, čim bi videli ponuđeno rešenje, povikali da to ne valja.
Kada je jedan od njih napao moje rešenje, hladno sam rekao: „Slažem se da ne valja! Daj tvoje rešenje – kakvo god bilo usvojiću ga.“
Naravno, svoje rešenje nije imao!

Primećujem istu pojavu na internetu. Postoji određena grupa kojoj ništa ne valja!
Ne valja hrana, ne valjaju građevine, ne valja što koristimo struju, tv, internet itd.
Po njima bi jedino ispravno bilo da živimo u pećinama i to od obrade zemlje – naravno ralom.

Da, tako bi trebalo drugi da žive. Oni sami bi se „žrtvovali“ pa i dalje koristili sve postojeće blagodeti savremene civilizacije!

FB je posebna priča. Ista osoba najpre piše sve najgore o osobama suprotnog pola (ili o svima – oba pola), a posle toga tuguje što je sama! Da li stvarno očekuje da će je neko takvu prihvatiti?
Nemam ništa protiv ako neka žena ima loše mišljenje o svim muškarcima. Njeno pravo. Ali onda treba i da ih se odrekne u životu.
Istovremeno misliti da su sve osobe suprotnog pola oličenje nečastivog, i hteti nekoga uza se – ne ide.

Strani jezici

U malom mestu, sede dvojica u kafanskoj bašti i ćakulaju.
Naiđe auto, zaustavi se i vozač nešto upita na engleskom. Pomenuta dvojica ga pogledaše, pogledaše se i međusobno i slegnuše ramenima pošto nisu razumeli šta čovek pita.
Čovek ponovi pitanje na nemačkom. Opet bledi pogledi i sleganje ramenima.
Nastavio je da pita na ruskom, francuskom i španskom, ali je rezultat uvek bio samo nemi pogled i sleganje ramenima.
Putnik, vidno razočaran, sede u kola i ode dalje.
Jedan od domaćih prokomentarisa: „Eto, govorim oduvek da treba učiti jezike.“
Drugi će na to: „Zašto???
Evo ovaj govori pet jezika – pa šta mu vredi?“

Čovek uvek stoji sam

Lovac na sunce

Masa lako kompas gubi,
Dovoljan je mali plam.
Bolje van okvira budi,
Čovek uvek stoji sam.

Nameću ti iste staze,
Štancovanje ne sme stati,
Da si k’o i drugi – paze,
Red se mora održati.

Zla mašina želi svakog
Da uvuče u svoj stroj,
Ne paziš li, završićeš
I ti kao šraf u njoj.

Sa svih strana laži niču,
Uporno ih seje šljam.
Ne veruj u svaku priču,
Do istine dođi sam.

Promišljanjem carstvo brani
Što u glavi zdravoj raste,
Istinom ga uvek hrani,
Ne slušaj zov rulje glasne.

Masa lako kompas gubi,
Dovoljan je mali plam.
Bolje van okvira budi,
Čovek uvek stoji sam.

A. Vojinović (2017)

View original post

Odjeci

Razgovaraju Englez, Francuz i Crnogorac.
Englez se pohvali: „Kad se popnem na Big Ben i uzviknem:
„Živela Engleska!“, dva sata celim Londonom odzvanja: „Živela Engleska, živela Engleska…““
Francuz odmah prihvati:: „A kad se ja popnem na Ajfelovu kulu i uzviknem: „Živela Francuska!“, celim Parizom dva dana odjekuje: „Živela Francuska, živela Francuska…““
Crnogorac će na to: „Kada sa Lovćena uzviknem:
„Crnogorci, ‘oćemo li raditi?“ – mesec dana, celom Crnom Gorom odjekuje: „Ne lupaj Milutine, ne lupaj Milutine…““

Narod je, narod je, … narod

Mnogo je mišljenja – izreka o narodu. Počev od mišljenja da je narod Bog („Glas naroda, glas Boga. – Vox populi, vox Dei..“) pa do mišljenja da je narod stoka („Pučina je jedna stoka grdna” – P. P. Njegoš).
Istina je, kao i obično, negde između. Da li bliže jednom ili drugom svako mora sam da prosudi.
Čim neki stvarni ili nametnuti autoritet kaže „bu“, odjednom „pučina“ počne da viče „buuuuuuuuuuuu“. To se kasnije proteže bez kraja i konca, često bez ikakve mogućnosti da se zaustavi.
Primer: neko je, nekada, rekao da su Crnogorci lenji. Kao i svako preterano uopštavanje, samo po sebi ne može biti tačno. Nema značaja – ostade ocena da živi do dana današnjega. Nisam Crnogorac ali lično poznajem neke kojima prosečan Japanac, po vrednoći, ni do kolena nije! Šalio sam se na njihov račun, tvrdeći da će „pravi“ Crnogorci da ih se odreknu jer ne prestaju da rade.
Sličnih zabluda ima mnogo. Neke su, kao već pomenuta, u suštini bezazlene, a neke, iako tako ne izgledaju, moglo bi se reći, opasne. Opasne na različite načine. Neke doslovce a neke posredno.
Posredno su opasne zablude, recimo one na osnovu kojih političari skupljaju poene a suštinski niti šta stvarno rade, niti ih obećanja, vezana za te zablude, išta obavezuju.
Jedna od takvih, posredno opasnih, zabluda, koje doprinose održavanju vlastodržaca jeste o selima i o „oživljavanju sela“. Lepa priča, svi je vole, političari obećavaju. Ima li u tome istine i da li je uopšte moguće?
Neki je stanovnik grada, verovatno nezadovoljan, rekao da je u selu mnogo lepše nego u gradu.
Naravno, nije mu padalo napamet da se preseli u selo. Ostao je u gradu i nastavio da hvali selo. Odjednom su, i oni rođeni u gradu, i oni koji su se iz sela preselili u grad, počeli da kukaju kao je u selu lepo a njima u gradu loše i teško. I opet se niko ne seti da se jednostavno preseli umesto da kuka.
Nisam baš sasvim u pravu!
Nađe se poneko da stvarno napusti grad i ode u selo. Odmah se tu stvore novinari i tv kamere opevajući taj „veličanstveni“ korak novopečenog seljanina. Niko ne pominje da su, u isto vreme, tražeći svoje „mesto pod suncem“, stotine napustili to i takvo selo, i otišli u grad.
Političari koji skupljaju jeftine političke poene pričajući bajke o „oživljavanju sela“, jednako bi uspešno mogli da vrate Dunav u Švarcvald. Što bi narod rekao: „Malo sutra!“
Ne znam kada je i kako nastalo takvo mišljenje o selu. Možda još u vreme kada je Emil Zola ulicu Pariza opisao kao kloaku. Možda u vreme kada je London bio čuven po večitoj magli.
Neko mi se može usprotiviti navodeći aerozagađenje u gradovima. I da bi mu bilo lakše, izvadiće cigaretu i zapaliti. Što bi mi, Lale, rekli: „Ta nemojte mi kas’ti.“
Istorijski gledano, ne tako davno, u vreme koga se i ja sećam, poljoprivredom se bavilo preko 80% stanovništva. Uglavnom se radilo ručno i trebalo je mnogo radne snage. Danas je već moguće da traktor sam, bez traktoriste, vođen savremenom tehnikom, izore njivu i vrati se u hangar. Zašto bi onda neko sedeo u selu?
Stanovništvo države koje se bavi poljoprivredom, u procentima čini jednocifren broj. Ko onda da naseli ta sela? Oni koji će putovati u grad na posao? Da li da ponovim? „Ta nemojte mi kas’ti.“
Stanovništvo se, u celom svetu, seli iz sela u gradove. Tom ćemo se procesu prilagoditi, ili mudro i blagovremeno, ili glupo i kasno.
Poznajući naše vodeće političare i narod, mudrost mi ne deluje kao izvesnost.