Okružen „veoma značajnim“ osobama

Vikipedija: „VIP (engl. VIP) je skraćenica koja na engleskom jeziku označava „veoma važnu osobu“ (енгл. very important person).“

Da nema fb ne bih ni znao koliko je VIP – veoma važnih osoba – oko mene!

Sve su te važne osobe prestravljene i da uzmu ličnu kartu sa čipom, a tek od „prisilnog“ čipovanja putem vakcine premiru od straha!

Nije ni čudo! Sve su to univerzalni naučnici! Doktori svih nauka na svetu – a i šire!

Po ugledu na Paracelzusa (Vikipedija:Paracelzus /pravim imenom Teofrastus Filipus Aureolus Bombastus fon Hoenajm, nem. Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim/ je bio alhemičar, fizičar, astrolog i bavio se okultnim. Svoje pravo ime je kasnije u životu u većoj meri prestao da upotrebljava, služivši se imenom Paracelzus, što u slobodnom prevodu znači „preko, iznad Celzusa““.; (Vikipedija:Anders Celzijus (šved. Anders Celsius; 27. novembar 1701 — 25. april 1744), švedski astronom; izumeo Celzijusovu skalu temperature.) ovi bi se mogli zvati PARADOKTORI.

Logično jer oni sve znaju bolje od „običnih“ doktora nauka! Šta zna „običan“ doktor nauka koji je studirao pet ili šest godina osnovnih studija, zatim još bar tri ili više godina magistarskih a zatim opet nekoliko godina doktorskih studija? Proveo decenije u školi i na fakultetu, umesto da se baci na Facebook i YouTube.

Paradoktori znaju sve – od medicine do elektrotehnike. Već i FB i YT daju preveliko znanje, još ako se dopuni mahanjem reketom – eto vasionske mudrosti.

Paradoktori nisu nikada videli bolesnika od korone; oni su na suviše visokom nivou da bi se bavili bilo kojim pacijentom, ali znaju da to nije nikakva bolest i kako da je izleče.

Čuveni britanski filozof Bertrand Rasel rekao je: „Tragično je što su glupaci toliko sigurni, a mudri puni sumnje.“ PARADOKTORI su veoma sigurni u svoje znanje a sumnjaju u sve i protiv su svega što nije u skladu sa njihovim mišljenjem.

Ne znaju šta je 5G ali znaju da je škodljivo i da su protiv. Naravno, iako imaju mobilni telefon koji je jednak i sa 2G, i sa 3G, i sa 4G, i sa 5G – ne pada im napamet da ga se odreknu! Štaviše neki imaju i po nekoliko mobilnih telefona ali su svejedno protiv 5G! Stvarno neopisivo pametno i mudro!

Ne znaju šta je vakcina ali znaju da je škodljiva i da su protiv.

Ne znaju šta je čip ali ga neće u ličnoj karti jer može da im naškodi, a što je još gore – država bi mogla da ih prati i da tim putem omete u njihovim VEOMA VAŽNIM radnjama – počev od jutarnjeg umivanja (i ne samo umivanja nego i svih ostalih radnji u kupatilu – što oni uredno i redovno objavljuju, do najsitnijih detalja, na društvenim mrežama!) pa do kuvanja kafe i tokom dana, sve do večere i brojanja ovaca pred spavanje. Državi su svi ovi podaci neopisivo važni jer su oni VIP!

Kad malo bolje razmislim, PARADOKTORA je bilo uvek, samo se ranije njihov glas nije mogao čuti s kraja na kraj sveta jer nije bilo društvenih mreža.

Ne tako davno, PARADOKTORI, koje su tada zvali LUDISTI, razbijali su tkačke mašine. Bilo je to u dalekoj Engleskoj.

Pod našim podnebljem, malo kasnije, tadašnji PARADOKTORI bili su pitomiji. Jednog je PARADOKTORA opisao i Milovan Glišić. Taj je, u razgovoru sa svojim kafanskim društvom, pitan ili nepitan, govorio : „Mi nenćemo…“ (govorio je kroz nos pa je tako zvučalo). Kada se našao neko da ga upita: „A šta vi to nenćete?“ nije imao odgovor. Njegovi su se potomci protivili samo izgradnji železnice. Današnji PARADOKTORI idu korak dalje: razbijaju i pale 5G primopredajnike.

„Hakovanje FB profila“ je tek posebna priča!

Svi belosvetski hakeri jedva čekaju da se okome na njihov profil!

Da bi eventualno hakovanje sprečili, ni sami ne znaju svoju šifru za prijavu („logovanje“) niti im je postupak prijave uopšte poznat. Sve je to povereno mobilnom telefonu ili (ponekad, i mnogo ređe!) računaru. Ukoliko se slučajno (jer namerno to i ne znaju – opet u cilju zaštite tako važne ličnosti) odjave („izloguju“) više ne znaju da se prijave pa je jasno da je neki haker provalio i ukrao im profil.

Obično za hakera bude proglašen poslednji sa kojim su sklopili prijateljstvo. Kao da je pravom hakeru uopšte potrebno bilo kakvo „prijateljstvo“ da bi hakovao nečiji profil. J

Zato povremeno upozoravaju jedni druge: nemojte prihvatati prijateljstvo od tog i tog jer je haker.

„Bilo bi jako smešno, da nije toliko žalosno.“

Okružen tako značajnim ličnostima ne smem ni da se oglasim – PARADOKTORI sigurno neće obratiti pažnju na reči jednog običnog čoveka.

Opozicija: ima li šanse na izborima?

Ne, ni najmanje!
O meni: nikada u životu nisam bio član ni jedne partije. Biračko mesto me nije videlo decenijama. Verujem da to govori dovoljno o mojim političkim stavovima.

Zašto mislim da opozicija nema nikakvu šansu?
Sa bilo kim od političara – od najvišeg do najnižeg nivoa – može se neko slagati ili se ne slagati. To nije sporno.
Pitanje je kako to svoje neslaganje pokazati i kako dokazati da neko jeste ili nije u pravu.
Za svakog iole razumnog čoveka presudna su dela! Nabrajajući šta ko jeste ili nije uradio oponent dokazuje gde je neko grešio, zavisno od toga da li je nešto trebalo ili nije trebalo uraditi.
Svakome se mora suditi samo po delima!
Štaviše, čak i ako je neko oponent a predmet njegove kritike uradi nešto dobro, treba to pohvaliti! Iako na prvi pogled deluje nelogično hvaliti svog protivnika, gledano na duže staze time se itekako dobijaju politički poeni jer je to dokaz da je kritičar objektivan.
Biti uvek, samo i isključivo, protiv znači samo jedno: neobjektivnost. Čak je i najprostijem čoveku jasno da je nemoguće da neko čini samo i jedino loše stvari. Mora mu se, makar i slučajno, omaknuti nešto dobro!
To dobro valja i priznati!
Posebna je priča ako se političko neslaganje prenosi na lični teren. Pokojnom Vladanu Batiću neko je prebacio da ima veliki nos. Ova osobina g. Batića nije nimalo sporna, ali, kakve veze ima sa njegovim radom? Da li to ne govori više lošeg o kritičaru nego bilo šta o g. Batiću?
Već sam pisao, ali da ponovim: da li je neko ćelav, ima buljave oči, klempave uši, razroke oči ili krive noge, da li je ove ili one nacionalnosti, veroispovesti ili rase, nimalo neće zanimati iole razumnog čoveka. Zanimaće ga samo šta i kako taj radi. Kada je rukovodstvo u pitanju to je jedino važno. Sve ostalo je lupetanje budala.
Još je gore ako se oponent bavi nečijim ličnim životom i porodicom. To je svakako najniži nivo na koji se može pasti!
Želeti bolest, povredu ili čak smrt, nekome lično, ili članu porodice, znači udaljiti od sebe svakog zdravorazumskog, potencijalnog pristalicu!
„Čisti arijevski Srbi“ me posebno zabrinjavaju. Takvi će uvek da nađu da nečiji (tuđi!) preci nisu bili „čisti Arijevci“ i tražiti njihovu glavu, ili ih bar terati u koncentracione logore. Prozivanje i osuđivanje nekoga zbog nacionalnosti, vere ili rase svakako nije nešto što razumnom čoveku uliva poverenje.
Poštovanje zakona je posebna priča.
Opozicija se sasvim sigurno neće složiti sa mnogim zakonima koje vlast donosi. Ima li onda pravo da ih ne poštuje?
Naravno, ne!
Zakon se može bilo kome dopadati ili ne dopadati ali svi moraju da ga poštuju!
Može se reći: „Mi se sa ovim zakonom ne slažemo i ako dođemo na vlast ukinućemo ga ili promeniti. Međutim, pošto zakon postoji, mi ćemo ga poštovati iako nam se ne dopada.“
U trenutku ograničavanja kretanja i neophodne pomoći velikom broju građana, pogrešno je reći: „Slobodno izađite i nemojte poštovati zakon!“
Pametnije je reći: „Smatramo zakon neosnovanim, ali poštujte zakon a naši će vam volonteri pomoći snabdevanjem i na sve druge načine.“
Takva opozicija, kada dođe na vlast ima puno pravo da ponovo zahteva da svi građani poštuju zakone – dopadali im se ti zakoni ili ne.
Već smo imali situaciju kada je opozicija savetovala građane da ne plaćaju struju. Kada su došli na vlast promenili su pesmu.
Da li su time dobili poverenje?
Sasvim sigurno – ne!
Prema tome, gospodo iz opozicije, ako želite da vas iko sledi, bavite se objektivno, samo i jedino, radom aktuelnih političara. Nemojte se spuštati na kafanski nivo gde je u pravu onaj koji ima najjači udarac pesnicom o sto.
Možda će vas u tom slučaju takvi slediti, ali ko god malo razmišlja – sigurno neće!

Zašto neću glasati – ili postoji li opozicija u Srbiji?

Ne, ne i ne!
Zašto sam tako kategoričan?
Sadašnji vlastodršci i svi oni koji se izdaju za opoziciju, ponašaju se u dlaku isto: bore se za vlast da bi sebi pribavili određene (ne male!!!) povlastice, a sudbina običnih građana, tj. naroda, ne zanima ih ni najmanje.
Najjednostavniji dokaz je pristupačnost vlastodržaca i(li) rukovodilaca „opozicionih“ partija.
Običan građanin ni na koji način ne može dopreti do njih, niti su voljni da bar saslušaju bilo čije muke.
Štaviše, oni koji se dočepaju vlasti više neće građanina udostojiti ni razumnog odgovora ako im se pismeno obrati.
Primer:
Dva puta sam podnosio molbu gradonačelniku Pančeva za lični prijem. Posle prve molbe (tek nakon moje intervencije kod sekretarice), dobio sam ukupno dva pisma. U prvom je tražio da navedem o čemu se radi, iako je to u molbi bilo lepo navedeno, pa sam napisao čak i ime njegove saradnice koja vodi predmet. Znači, molbu niko nije ni pročitao! Drugo je sadržavalo istorijat događaja koji je meni bio veoma dobro poznat jer sam ga upravo ja i stvarao. Nisam to tražio!
Manje – više isto kao kada biste nekoga upitali: „Koliko je sati?“ a on Vam odgovori: „Dan ima 24 časa.“ Izjava je svakako tačna ali nije razuman odgovor na postavljeno pitanje.
Na drugu molbu nikada nikakav odgovor nisam dobio!
Tim povodom obraćao sam se kabinetima Predsednika i Premijerke. Od oba sam dobio istovetan odgovor: „Predsednik (Premijerka), po ustavu nije nadležan za takve probleme“.
Znači: Predsednik (po Ustavu!!!) jeste nadležan za kanalizaciju u Borči, ili da u Laćarku obeća proširenje kuće, ali nije nadležan da kaže makar samo: „Ako je tačna izjava da administrativni postupak traje punih 55 godina, zaista je krajnje vreme da se privede kraju. Sa ovim mišljenjem upoznaću i svoje saradnike koji to rešavaju.“
Iako Ustav to ne obuhvata, bilo bi dovoljno! Uostalom, u svakoj pravnoj državi, sve što zakponom nije zabranjeno – dozvoljeno je. Predsedniku i Premijeru sasvim sigurno Ustav ne zabranjuje da se zainteresuju za probleme građana.
Narod takve izjave prihvata kao da je taj rekao: „Ma ko te … šiša!“
Car Austrougarske Franja Josif lično je primao svoje podanike i saslušao bi njihove probleme. Naši vlastodršci smatraju da je prijem građana ispod njihovog nivoa.
S druge strane, „opozicija“ se najviše bavi „problemima“ kao što su: da li je neki vlastodržac ćelav, krivonog, ima li klempave uši ili se služi levom a ne desnom rukom. Vrlo retko ili nikada nisam čuo ili pročitao da je neki „opozicionar“ rekao: „Taj je po Ustavu ili Zakonu dužan da uradi to i to, a nije uradio, ili je uradio pogrešno, jer treba uraditi ovako a ne kako je on uradio.“
Isti ti „opozicionari“ su isto toliko nezainteresovani za narod kao i vlastodršci.
Navodno ne mogu ništa da učine jer nisu na vlasti.
Lažu – naročito ako su u pitanju parlamentarne stranke!!!
Svi poslanici mogu da vladi postavljaju poslanička pitanja. Prema tome, svaki poslanik koga imalo interesuje sudbina građana, postaviće vladi pitanje šta je sa problemom koji građanina muči i da li postoji rešenje ili ne.
Onda na sajtu poslanika ili stranke objave i pitanje i svoje mišljenje i odgovor vlade.
Građanin bi video da se bar neko – makar stvarno bio dalje bespomoćan – interesuje za njegovu sudbinu.
Ovako, izaći na biralište znači samo gubitak vremena jer će i Kurta i Murta ponavljati oveštalu frazu: „Ma ko te …“ i gledati isključivo svoj interes.
Kada se uverim da postoji partija koja građane ne gleda kao smeće koje će oni gomilati da bi se preko njega podigli na veću visinu, izaći ću na biralište i glasati za nju.
Mogu, sadašnji ili potencijalni, vlastodršci biti ćelavi, krivonogi, klempavih ušiju ili levoruki – baš me briga! Sasvim mi je dovoljno da pokažu bar malo obzira prema nama – običnim građanima.
Dok se takvi ne pojave (ako se ikada i pojave!) služiću se njihovom rečenicom: „Ma ko vas …“.

Vanzemaljci i NLO

Najpre treba rasčistiti o čemu se govori i ne mešati babe i žabe. Moguća su tri pitanja:
1. da li, negde u svemiru, postoji neki oblik života?
– Vrlo verovatno, skoro sigurno.
2. da li, negde u svemiru, postoji inteligentni život?
– Možda. Ne može se pouzdano tvrditi.
3. da li, negde u svemiru, postoji visoko razvijena civilizacija koja nas posećuje ili šalje svoje svemirske brodove da mi možemo da ih vidimo dok osmatraju Zemlju?
– Sasvim sigurno ne!

Razmatraću samo poslednje pitanje.
Podsetiću na neke neosporne činjenice.
Svemirska rastojanja su većini ljudi nepojmljiva. Već je i sama brzina svetlosti (300 000 km u sekundi) nepojmljiva a još više dužina koja se označava kao svetlosna godina (9 460 800 000 000 km). Imajmo u vidu da je svetlosna godina manja mera u astronomiji. Veća je parsek (30 856 780 000 000 km). Ko želi detaljnija objašnjenja astronomskih mera ima ih ovde.
Našom današnjom tehnologijom i znanjem, međugalaktička rastojanja su nesavladiva za jedan ljudski vek.
Da bi savladali takve udaljenosti vanzemaljci bi morali imati tehnologiju i znanje daleko, daleko ispred nas.
Uporedimo našu današnju i tehnologiju pećinskog čoveka, i označimo li to činiocem deset (10), poređenje vanzemaljske tehnologije i naše morali bismo označiti činiocem koji nije manji od hiljadu (1000).
Znači da bi njihova tehnologija i znanje morali biti jako, jako, napredni.
Pogledajmo malo unazad.
Šta bi bilo kada bi postojalo neko udaljeno i odvojemo ostrvo gde još uvek žive pećinski ljudi? Kako bismo ih mi, sa našom današnjom tehnologijom ispitivali?
Mogli bismo da ih ispitujemo sa kilometarske daljine, tako da oni i ne slute da ih ispitujemo. Pri tome bismo o njima saznali više nego što oni sami znaju o sebi!
Na isti način bi neka napredna civilizacija mogla da o nama sazna više nego što sami o sebi znamo a da nam se i ne približi!
Zašto bi se oni petljali i dolazili kod nas? Zašto bi nekoga otimali, odnosili na svoj brod i vraćali ga kući?
Da li NLO postoje?
Moguće, ali je sasvim sigurno da im je poreklo „domaće“. Nisu došli iz druge galaksije nego sa nekog aerodroma – javnog ili tajnog.
Prema tome, sve te priče mogu biti samo potka za naučnofantastične filmove ali, u stvarnosti, vanzemaljaca ili njihovih brodova na Zemlji i u njenoj blizini, nema.

Moć predrasuda

Od vajkada čitam i slušam „kako su gazirana pića štetna“.
Pošto pijem, manje – više, isključivo gaziranu vodu (sokove retko, alkohol nikada) trpeo sam pritisak i „popovanje“ okoline. Pri tome niko nije znao da objasni u čemu je „štetnost“ gaziranog pića, odnosno gaziranja. Ni u štampi, ni na internetu, nema uverljivih podataka koji bi podržali tu predrasudu.
Posebno mi je smetalo što ti isti „popovi“ ni jednog trenutka nisu ni pomišljali da popuju pušačima iako postoje hiljade naučnih radova o štetnosti duvanskog dima.
Niko nije ni razmišljao o dokazima jer „to se zna“.
Zato sam nakon operacije čira 2000. zapitao mog hirurga smem li da pijem gaziranu vodu. Srećom, čovek nije opterećen opštevažećom predrasudom, pa je odgovorio: „Naravno, samo ako imate para da je platite. Štaviše, ta je voda preporučljivija nego vodovodska. U vodovodu postoje dodaci radi dezinfekcije vode koje pijemo zajedno sa njom.“
U posetu su mi dolazila samo deca. Ponovo sam zapitao: „Molim Vas hoćete li to da kažete mojoj ćerki kada bude došla? Ako joj ja kažem neće mi verovati.“
„Naravno, samo neka mi se javi.“
Čim mi je ćerka došla rekao sam: „Idi kod doktora. Ima nešto da ti kaže.“
Vratila se i ispričala šta joj je doktor rekao. Dodala je: „Da si mi ti rekao, ne bih verovala.“
„Znao sam. Zato sam te i poslao kod njega.“
Naravno, niko ne bi mogao da me spreči da i dalje pijem gaziranu vodu ali su deca drukčije gledala kada je sipam.
Tek se nedavno, prvi put, pojavio tekst koji odvaja gaziranu vodu od obojenih pića, i o njoj piše objektivno. Nalazi se ovde.

Mali rečnik stranih izraza, a i domaćih! :)

Sa fb profila Dragane Ilić Đorđević:

POVERENJE – kad sa službenog puta, nenajavljen dođeš ženi kući
MORTADELA – elegantno popunjena dama u previše uskim mrežastim čarapama
DUHOVNO UZDIGNUT – stadijum alkosa u kojem se svi koji prođu pored njega krste
SURČINSKA MAFIJA – taksisti na beogradskom aerodromu.
KRALJ – nekrunisana budala. „Koji si ti kralj – ja ne mogu da verujem“
KAD MAGARCI UTIHNU – ekranizacija predizborne tišine.
ĐAKUZI – sprava koja se najbolje prodaje onima koji su odrasli uz poljski klozet.
PRAVDA – odluka u tvoju korist.
OPŠTINA – Ustanova u kojoj ste uvek na pogrešnom šalteru
NOSAČI ZVUKA – fizički radnici kojima na poslu selidbe uvale da nose neki težak i kabast muzički instrument
PRODAJA FLAŠIRANE VODE – tehnološki usavršena prodaja magle menjanjem agregatnog stanja iste.
SVE NAJ, NAJ – fraza koja se sve češće koristi u raznoraznim prilikama, za rođendane, Nove godine, pa čak i Bozić, i uopšte kada se god nekom nešto čestita… to je kada nam čestitaju drugari koji kada dođe do toga da nam nešto konkretno kažu ili požele, skontaju da nas ne poznaju dovoljno… pa se sve jednostavno sažme u naj-naj.
PLAVA KRV – pokazatelj visokog društvenog statusa žena koje snimaju reklame za uloške
NEPOŠTEN PRONALAZAČ – za razliku od poštenog, ovom pronalazaču uvek sledi nagrada.
FAKS MAŠINA – student koji sve ispite položi u roku.
13. PLATA – plata koju dobiješ posle 20 meseci rada kod privatnika.
USTOLIČITI – udariti nekoga stolicom. „Jel se sećaš kad je Krstić ustoličio Burusisa?“
„OJAČAO SI K’O DINAR“ – pošalica na račun nečije nejakosti.
APSOLVENT – osoba koja bez otvaranja indexa pronalazi svoj među stotinu drugih.
STAVLJANJE NOVCA U INDEKS – običaj koji je skroz promenio svoju namenu. nekada se studentu stavljala kinta kada položi ispit a danas student stavlja kintu u indeks da bi položio ispit.
DŽENTLMENSKI AUTO – obično stariji domaći automobil čija vrata sa suvozačeve strane ne mogu da se otvore iznutra.
SO – najčešći plod mora na srpskim trpezama.
MEDICINSKI FENOMEN – pacijent koji ne zna da treba da ponese poklon doktoru.
AMERIČKI SAN – pojava da ljudi po ceo dan rade da bi otplatili ogromnu kuću koju koriste samo da bi prespavali u njoj.
SUVI VRAT – damski stil kupanja u moru gdje ništa iznad ramena ne sme biti u vodi, da se frizura slučajno ne bi pokvarila.
VOJISLAV ŠEŠELJ – začetnik današnjega „fejs“ jezika. „Vovim te, bve!“
LEGURA – dete dvoje metalaca
ŽENA – osoba koja hoće da je muva muškarac sa stavom, a da bude u vezi sa muškarcem koji lako te stavove prilagođava njoj.
BIOLOŠKI SAT – kada on pokaže ponoć, princeza se pretvara u bundevu.

AKO JE OVO BILO PREVISE, ONDA SE IZVINJAVAM SVIMA KOJI SU PROČITALI DO KRAJA, I SVE ČESTITKE ZA ISTRAJNOST U ISTOM

 

Tehnička unapređenja u svakodnevnom životu

U svim oblastima ljudskog delovanja, novine se često primenjuju sa znatnim zakašnjenjem, iz raznih razloga.
Neki misle da su novotarije skupe.
Drugi se pravdaju rečima: „Ni moj deda to nije imao pa je poživeo.“ Ne zaslužuju komentar!
Treći naprosto i ne znaju da postoji nešto što bi moglo da im olakša život ili ga učini bezbednijim. Isti mediji koji su nepoznatoj pevačici posvetili preko 10 000 (deset hiljada!!!) naslova, ne smatraju potrebnim da napišu ma i jednu reč o nečem korisnom.
Već su se svi uverili da je štednja energije neophodna. Smišljene su „pametne kuće“ u kojima je potrošnja energije minimalna – bilo da je u pitanju grejanje ili hlađenje.
Starije zgrade nisu dovoljno toplotno izolovane pa se često radi dodatna izolacija. Pri tome se gubi iz vida da su prozori, čak ako su i novi, slabljenje izolacije. Smišljena je spoljna zaštita slična opšte poznatim „venecijanerima“, tzv. solomatici i brisoleji. U suštini su jedno te isto, samo su brisoleji nežniji i moraju se skupiti (isto kao venecijaneri) kada duva vetar jer bi mogao da ih deformiše ili otkine. Solomatici su grublji, mogu odoleti vetru pa skupljanje nije ni predviđeno. Na neki način su nova verzija klasičnih žaluzina. Pomenute zaštite podrazumevaju električni pogon sa daljinskom komandom.
Uraditi dodatnu spoljnu izolaciju (kao na zgradi Opštine Smederevo) a ne predvideti bilo koju od tih zaštita na prozorima, svodi se na „Džaba ste krečili!“
Klasične roletne su morale biti uz same prozore zbog traka („gurtni“) kojima su se namotavale. Svi koji ih imaju znaju koliko hladnog vazduha tu zna da uđe u prostoriju. Sada su sistemi za daljinsko upravljanje dovoljno jeftini (60 – 80 € po roletni), da se na „gurtne“ može slobodno zaboraviti. Samim tim, roletna više ne mora da naleže na prozor, naprotiv, treba da bude odmaknuta i da naleže na spoljni zid, što dalje od prozora. (Rastojanje može biti i preko 30 cm.) Dobija se vazdušni prostor koji je dodatna toplotna izolacija kada su roletne spuštene.
Daljinsko upravljanje kapijama i garažnim vratima se još uvek gleda sa stanovišta komfora i tretira kao luksuz. Komfor je tu najmanje bitan. Pravi razlog je bezbednost. Mnogo je bezbednije otvoriti kapiju ili garažu ne izlazeći iz kola, naročito u uzanim ulicama kojima gradovi obiluju.
Šta reći kada se iz daljine vidi da je kapija od kovanog gvožđa, i veoma skupa, ali se otvara ručno? Da je sistem za daljinsku komandu (oko 600 €) skup? Ili je u pitanju ipak nešto drugo? Garažna vrata sa daljinskim upravljanjem, zajedno sa ugradnjom, su reda 1000 do 1500 €. Da li su ručna (istih osobina zaptivanja i toplotne izolacije!) primetno jeftinija? Ne bih rekao!
Unutrašnje su instalacije tek posebna priča.
Verujem da niko ne može da se pohvali da nikada nije zaboravio upaljeno svetlo u kupatilu koje nema prozor. Danas se tome lako stane na put. Umesto klasičnog prekidača ugradi se prekidač sa ultrazvučnim senzorom. Dok se u kupatilu neko kreće svetlo je upaljeno. Kada više nema nikoga, svetlo se gasi. Takav prekidač je oko 6 – 7 €. Ne bih to nazvao skupim. Za kupatila bez prozora preporučujem i tzv. antipanik svetlo. Uključuje se kada nestane struje. (Manje od 10 €.) Svetlo je sasvim dovoljno da neko ko se tuširao, vidi gde je peškir i ostalo što mu treba kada izađe ispod tuša.
Postoje i sijalice sa ugrađenim senzorom. (Za kupatila ih ne preporučujem jer prekidač treba da uključuje i ventilator.) I njihova cena ne prelazi 8 €. Mnogo su bolje rešenje za osvetljavanje stepeništa i hodnika od klasičnih stepenišnih automata. Ove su sijalice izuzetno dugotrajne a istovremeno troše mnogo manje struje, čak manje i od tzv. štedljivih (fluorescentnih).
Očigledno je, da je moguće svaku kuću učiniti bar malo „pametnom“ uz minimalna ulaganja koja se veoma brzo vraćaju.
Samo treba znati!

Solomatik:

Brisolej:

Pošto osmeh?

Slatko sam se nasmejao Jasninom blogu:

Jasna19

Izbrojah te dve autobuske stanice, stanem sa strane u osmatračku pozituru – ne vidim ni belu kuću, ni bilo kakvu oznaku da igde u okolini postoji pošta. Kao za pakost, u to prohladno prepodne, nigde žive duše, nemam koga da pitam. Izađem iz auta, uputim se preko puta u vulkanizersku radnju da pitam gde je ta bela kuća u kojoj se sadrži pošta.

Ljubazan majstor, zamazan od glave do pete, smeje se naglas i kaže:

– Evo, tu odma’ iza moje radnje.

Uočljivo, nema šta.

b Preuzeto sa Interneta.

Pod, do kraja nerazjašnjenim okolnostima, izgubim ličnu kartu i krenem u proceduru pribavljanja nove.

Naravno, prva destinacija – šalteruše u prvoj ispostavi MUP.

Uzmem potrebne obrasce, napišem izjavu, više u pretpostavkama, kako sam, gde, na koji način i kada izgubila taj dokument, dobijem usput uputstvo da idem u poštu koja je „dve autobuske stanice odavde, pa levo, uzbrdo, u jednoj beloj kući.“…

View original post 831 more words

Reči i dela …

Pita momak devojku: „Jesi li rekla tvojima da hoćemo da se uzmemo?“
– Jesam.
– I šta su rekli?
– Tata nije rekao ništa.
– A mama?
– Mama čeka da se tata izjasni, pa da bude protiv!

Dok sam radio, sami smo morali da nalazimo neka tehnička rešenja. Imali smo već poznatu grupu „mudraca“ koji bi, čim bi videli ponuđeno rešenje, povikali da to ne valja.
Kada je jedan od njih napao moje rešenje, hladno sam rekao: „Slažem se da ne valja! Daj tvoje rešenje – kakvo god bilo usvojiću ga.“
Naravno, svoje rešenje nije imao!

Primećujem istu pojavu na internetu. Postoji određena grupa kojoj ništa ne valja!
Ne valja hrana, ne valjaju građevine, ne valja što koristimo struju, tv, internet itd.
Po njima bi jedino ispravno bilo da živimo u pećinama i to od obrade zemlje – naravno ralom.

Da, tako bi trebalo drugi da žive. Oni sami bi se „žrtvovali“ pa i dalje koristili sve postojeće blagodeti savremene civilizacije!

FB je posebna priča. Ista osoba najpre piše sve najgore o osobama suprotnog pola (ili o svima – oba pola), a posle toga tuguje što je sama! Da li stvarno očekuje da će je neko takvu prihvatiti?
Nemam ništa protiv ako neka žena ima loše mišljenje o svim muškarcima. Njeno pravo. Ali onda treba i da ih se odrekne u životu.
Istovremeno misliti da su sve osobe suprotnog pola oličenje nečastivog, i hteti nekoga uza se – ne ide.